Istorija kozmetike (1.deo)

Egipat (4000 godina pne)

U drevnom Egiptu nalazimo prve arheološke dokaze kozmetike. U to vreme su žene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. Takođe su mešanjem olova i bakra dobijali smesu koja se naziva mesdement, koju su koristili za šminkanje očiju. Zelenu nijansu su uglavnom nanosile na donje kapke, a tamnije sive tonove na gornje kapke. Tadašnje žene su nokte mazale bojile kanom, koristile su mirisna ulja, a obrve su mazale mešavinom ovčijeg loja, olova i čađi. Za usne i obraze su koristile crvenu glinu pomešanu sa vodom. Sastojci koji su se koristili su često bili veoma otrovni i štetni za kožu, tako da je šminka u drevnom Egiptu bila ujedno i veoma opasna.

Azija (1500 godina pne)

U Japanu, zemlji izlazećeg sunca, šminka se zasnivala na tri boje: bela, crna i crvena, a Gejše su bile prve žene koje su koristile kozmetiku. Njihov izgled je do danas ostao neiscrpna inspiracija umetnicima. Inače, u azijskim zemljama Kini i Japanu je za bojenje lica u belo korišćen puder od pirinča. Obrve su brijane i čupane, a zubi bojeni zlatno ili crno. Kanom je bojena kosa i lice.

Grčka (1000 godina pne)

U Grčkoj je zanimljiva činjenica da su kozmetiku koristila oba pola. Kako su svi koristili perike i želeli da istaknu svoju bledoću, nanosili su kredu ili olovni puder na kožu. Ipak, žene su želele malo boje na licu pa su tako na usne kao ruž mazale mešavinu oker gline i crvenog gvožđa. Dlanove su mazale crvenkastom kanom, predpostavlja se da bi izgledale mlađe.

Rim (100 godina pne)

Rimski filozof Platus je pisao ”Žena bez šminke je kao hrana bez soli”. Njihova težnja ka lepoti ima daleke dosege. Doprinos ove civilizacije je ogroman. Rimljani su na bubuljice stavljali ječmeno brašno i maslac, a za sjaj noktiju koristili su ovčiji loj i krv. Njjihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki sa dodatkom krokodilskog izmeta (svrhu za dodavanje ovog neobičnog sastojka je ostala nepoznata). Imali su specijalno određene robove koji su nanosili kozmetiku, to su prema svim činjenicama bili prakozmetičari.

XIV vek

Vladalo je mišljenje da je kozmetika otrovna i štetna i da bi poremetila cirkulaciju. Uprkos tome, žene u Elizabetanskoj Engleskoj su volele bojiti kosu u crveno. Dobrostojeće žene su stavljale belance na lice da bi ga posvetlele i spavale sa parčićima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora. Asociran tim ritualom jedan engleski pozorišni pisac rekao je: “Lepa žena je kao delikates”. 

XV-XVI vek

U Evropi je kozmetiku koristila samo aristokratija, a centri proizvodnje su bili Italija i Francuska. Francuzi su usavršili umetnost kreacije novih mirisa i kozmetike, mešanjem sastojaka. Taj radni proces doneo je začetke moderne kozmetike. Međutim, ta inovativnost je nekada korišćena u pogrešne i zle svrhe, pa je tako umesto olova koji se stavljao u puder za lice i koji je trovao postepeno, u njega stavljan arsenik kako bi brže ubio onoga ko ga koristi. 

XVII-XVIII vek

U ovo vreme već su skoro svi koristili kozmetiku, osim najsiromašnijih slojeva. Crveni ruž postaje simbol zdravlja, bogatstva i dobrog raspoloženja. 

XIX vek

Francuzi su zadržali svoje vodeće mesto u proizvodnji kozmetike. Razvili su hemijske procese kojima su parfemi dobijeni prirodnim metodama zamenjivani. Smrtonosna mešavina olova i bakra koja je stavljana u puder za lice, zahvaljujući njima zamenjen je cink oksidom, ali su druge otrovne supstance i dalje korišćene u ruževima i senkama za oči…

Prema svim činjenicama sastojci koji su se koristili u kozmetičke svrhe, kao i njihovo poreklo su veoma intrigantni. Pratite Marigold blog, uskoro vas očekuje nastavak.